Zašto učimo?

  Bez muke nema nauke!      Učenje u školi i van škole često se povezuje sa trudom, naporom, pritiscima, otporima, predispitnim i ispitnim stresom, osećanjem nelagode tokom odgovaranja i ocenjivanja, raznim uslovljavanjima, potkrepljenjima, kaznama. Uživanje, ako mu se i nađe mesto, najčešće se povezuje sa pozitivnom ili visokom ocenom i nagradama za dobre ocene. Vremenski rokovi diktiraju određene postupke, usmeravaju i određuju ritam i tempo rada, uslovljavaju ponašanje, gestove i svakodnevne narative o učenju. Narativi o učenju, bilo iz ugla školskog osoblja, bilo iz ugla roditelja ali i iz ugla samih đaka i studenata -   često su prožeti terminologijom zasićenom konotacijama pritiska, nužde, neminovnosti, neizbežnosti, hitnosti, zakasnelosti, preuranjenosti, brzine. Uz sve to, oblici ponašanja u situacijama učenja u školi i van nje, često su sasvim birokratizovani, formalizovani, depersonalizovani, vremenski determinisani, uslovljeni unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima, otporima

  Brže, brže! Jedna od prvih tema koje treba problematizovati u procesu učenja i nastave jeste tempo. Najpre, ne učimo svi istom brzinom. Ne mislimo svi istom brzinom, ne opažamo svi istom brzinom. Međutim, učenje i nastava su usmereni i određeni rokovima, klasifikacionim periodima, datumima ocenjivanja i odgovaranja. Pored toga, razvoj i rasprostranjenost digitalne tehnologije dovode do ubrzanja raznih procesa, što se odražava na brzinu učenja i brzinu odvijanja nastave. Stalno se govori o tome da ne treba gubiti vreme, da je vreme najvažniji „resurs“, da treba ubrzati sve što može da se ubrza. Nekad se stiče utisak da smo opčinjeni brzinom, skraćenjem puta, zaobilaženjem velikog broja elemenata svih procedura. Interesantno je da i u više svetskih jezika postoje izreke analogne našoj izreci „Brzo je kuso“ – kao da narodno iskustvo potvrđuje da rad u žurbi nije plodan. Međutim, trenutno stanje naše civilizacije nameće ubrzavanje svih segmenata života. Ako bolje razmislimo o škols

Dobro došli na blog Zašto učimo?  Ako se suočavate sa bilo kakvim problemom u procesu učenja, ako primećujete određene prepreke u učenju kod vašeg deteta, ako imate neke nedoumice ili pitanja o tome kako da unapredite ili pospešite učenje u bilo kom vidu   – na istom smo poslu. Na ovom blogu ćemo ponuditi niz različitih predloga, praktičnih saveta i mogućih rešenja za razne probleme i prepreke u učenju. Namerno smo formulisali rečenice u prvom licu množine jer će delotvornost ponuđenih predloga i rešenja zavisiti od vašeg aktivnog pristupa u situaciji koja vam je važna.      Nema univerzalnog recepta za jednoobrazno rešenje problema u učenju, kao što nema ni čudotvornih „instant“ rešenja. Iako postoje neki tipični stilovi i tehnike učenja koje važe za sve, svako od nas se razlikuje, svako ima sebi svojstven ritam misaonih operacija, emocionalne dinamike i organizacije opažanja i svako od nas ima sebi svojstvene pobude i motivaciju za učenje. Pored toga, učenje je proces – a procesual

      SMISAO UČENJA      Zašto da učimo? Kako da shvatimo učenje? Zašto učimo? Navešćemo neke uobičajene odgovore. Recimo, učimo da bismo dobili određenu ocenu. Učimo da bismo stekli određena znanja. Učimo jer su određeni nivoi školskog vaspitno-obrazovnog procesa obavezni i, samim tim, moramo da učimo. Recimo, učimo jer nas na to teraju roditelji i nastavnici. Učimo da bismo dobili diplomu. Učimo da bismo jednoga dana umeli nešto da radimo. Učimo da bismo stekli određene veštine, znanja i umeća koji će nam olakšati svakodnevni život ili obavljanje profesionalnih aktivnosti. Učimo do određenog praga znanja, do određenog sertifikata, diplome, potvrde, titule, zvanja, priznanja. Učimo u određenim periodima života a u drugim periodima primenjujemo naučeno. Učimo jer nas nešto interesuje. Ili - ne učimo jer nas nešto ne interesuje.        Šta je učenje? Ali, šta je, uopšte, učenje? Poznata definicija učenja, data u mnogim udžbenicima psihologije, kaže – učenje je trajna ili re